„Mi se od tebe ne bi trebali odvajati“, govorili su ashabi Božijem Poslaniku, a.s.,“Jer na onom svijetu ti ćeš biti iznad nas pa te nećemo moći viđati“. (Tirmizi) Bio je ovo povod, ovakvo razmišljanje ashaba, da Allah, dž.š., objavi ajet: „Ko se bude pokoravao Allahu i Poslaniku, on će biti s onima kojima je Allah, dž.š., blagodat podario, poslanicima, pravednicima, šehidima i dobrim ljudima. A divno je to društvo.“ (En – nisa 69)
Uslov da se bude s ovim odabranim društvom na svijetu budućem jest pokornost Allahu, dž.š., i Poslaniku Njegovom. Ta se pokornost izražava, živi, kroz tri vrste obaveza koje nam Uzvišeni u dužnost stavlja.
Prve su naše obaveze prema Bogu. Allah, dž.š., je ljudima blagodat neizmjernu podario. Kad nas na te neizmjerne blagodati podsjeća čini to ajetom: „Kad biste htjeli brojati blagodati koje uživate, tome broja nema.“ (Nahl 16) Od nas Allah, dž.š., traži zahvalnost, a ona se najjasnije i najpotpunije iskazuje sedždom. Muslim bilježi u Sahihu od jednog ashaba: „Zanoćio sam kod Poslanika Muhammeda, a.s., pa sam mu ujutro za sabah pripremio vodu za abdest i drugo što mu bijaše potrebno, a on, s.a.w.s., na meni primjeti da ga želim nešto pitati, pa mi reče:'Pitaj me.’ Ja mu rekoh:'Poslaniče Božiji htio bih te zamoliti da budem s tobom u Džennetu.’ Poslanik mi reče:'Redovno čini sedždu i bit ćeš sa mnom u Džennetu.“
Ashabi su govorili: „Božiji Poslaniče mi se ne bismo trebali od tebe odvajati jer na budućem svijetu ti ćeš biti iznad nas. pa te nećemo moći viđati“, a Allah, dž.š., je objavio, budite pokorni Allahu i Poslaniku pa ćete biti s Poslanikom. Mi danas poučeni objavom i poslanikovom praksom, mi danas, kada se s mjesecom mevluda opraštamo, a željni poslanikova društva u vječnosti uzvikujemo:'O sedždo, mi se od tebe nećemo odvajati jer nas ti sigurno vodiš da s poslanikom kraj džennetskog vrela Havd vječno uživamo.’ Četrdeset je rekata namaskih svakoga dana, a u tih četrdeset rekata osamdeset je sedždi. Na svakoj zborimo „Slavljen je i uzvišen naš Gospodar“ i obavezujemo se tom sedždom Slavljenog i Uzvišenog slušati, pokoravati Mu se i u svakodnevnici vjeru živjeti kako bi zbog ponašanja našeg, zbog ahlaka našeg, Poslaniku najdraži i najbliži na Danu suda konačnog bili.
Osim naših obaveza prema Bogu, a da bismo se u društvo poslanika, pravednika, šehida i dobrih ljudi uvrstili, potrebno je da izvršavamo i obaveze prema sebi. Te obaveze Allah, dž.š., je sažeo u ajet: „O vjernici, brinite se o sebi. Neće vam nauditi neprijatelj ako budete na pravom putu.“ (Maide 105) Ibn Abbas, r.a., tumačeći ovaj ajet kaže: „Kao da je Allah, dž.š., rekao:'O robe Moj, ako mi budeš poslušan u onome što sam ti naredio i kloniš se onoga što sam ti zabranio, tada se ti brineš o sebi i od neprijatelja štitiš.“ Opisujući one koji su savremenici poslanikova rođenja, ali i misije njegove, ali poslaniku objavljeno ne žive, ne brinu se o sebi Uzvišeni kaže: „A da ih upitaš ko je stvorio nebesa i Zemlju i upokorio Sunce i Mjesec, rekli bi sigurno Allah, pa kuda se onda odvraćaju.“ (Ankebut 61) Znaju ko je stvorio njih, znaju ko je stvorio sve, znaju ko upravlja svim, ali se pokoravaju drugom, kipovima se pokoravaju kojih je u to vrijeme poslanikova rođenja i misije 360 u Kabi i oko nje. Ako bi tražili kur'anski ajet da s njim opišemo sadašnje stanje, da opišemo mnoge od nas, iz ummeta mnoge, da opišemo čovječanstvo mogli bi to istim ajetom. Ako nas upitaš, ko je stvorio sve, reći ćemo sigurno Allah, a kome se klanjamo, kojom stazom idemo? Kome se klanjaš nakon što zdrav sa hrane dovoljno siguran u svom domu probudiš? Mi danas poučeni objavom i poslanikovom praksom, mi danas kad se s mjesecom mevluda rastajemo, a željni poslanikova društva i vode sa džennetskog vrela Havd uzvikujemo:'Brinut ćemo se o sebi, naređeno izvršavati, zabranjenog se klonuti i tako se blizine onih koji su od Poslanika daleko zaštiti.’
Pokornost Allahu, dž.š., i Poslaniku iskazuje se, živi ispunjavanjem obaveza prema drugima. Te obaveze Uzvišeni sažima u ajet: „Pomažite se u dobročinstvu i bogobojaznosti, a nipošto u grijehu i neprijateljstvu.“ (Maide 2) Mi Poslaniče hoćemo biti s tobom, a s tobom sam ako sam muslimanu brat, ako nikog ne uznemiravam. S tobom sam ako razumijem da je Allahu, dž.š., draže da pomognem brata i sestru nego da mjesec dana budem u džamijskom itikafu i to živim. S tobom sam Poslaniče ako sam pažljiv suprug, ako sam savjesna supruga, ako sam dobar i poslušan sin i kćerka. S tobom sam ako sam dobar učenik i vrijedan student. S tobom sam ako sam dobar komšija, savjestan džematlija, ako volim domovinu služeći joj. Sad kad se s mjesecom mevluda opraštamo, a željni poslanikova društva i vode sa džennetskog vrela Havd uzvikujemo:'Pokoravat ćemo se Allahu i Poslaniku kako bi u divno društvo dospjeli, društvo poslanika, pravednika, šehida i dobrih ljudi.’
Poslanik se rodio u rebiu-l-evvelu, ali je i na ahiret preselio u ovom mjesecu. Prije nego je preselio rekao nam je: „Ostavljam vam ono čega ako se budete držali nećete nikad zalutati“. (Muttefekun alejhi) Ostavio nam je Allahovu knjigu i svoj sunnet, ostavio nam je svjetlo koje sija noću kao i danju, pokazao nam je put koji vodi u njegovo društvo. Mi se od toga puta ne bi trebali udaljavati. Ako ustrajno tim putem budemo hodili naš Poslanik neće biti iznad nas već ćemo biti zajedno s njim.
Uzvišeni Bože, osnaži naš iman kako bi stamenim korakom, sirati mustekimom, hodili i s voljeni poslanikom bili. Amin.
Izet-ef. Čamdžić
13.10.2023
